FORUMTEATAR-pozorišni forum

Preporucujem da svratite do sajta ovog pozorista... licno sam odusevljen kako je uradjena internet prezentacija...

http://www.kosztolanyi.org/SR/

Danas uveče od 19:30 sati Tumulus Project - savremeni ples iz Francuske


- plesna predstava -

Our project is a journey. The duration will be a couple of weeks, out beyond our hysterical western peninsula.

A journey on the continental platform, where the Empire leaned back on the East. Another echo resounds here, the emanation is different. In these lands the 'Where' matters. Rather than a feeling of Nowehere, there is a feeling of Everywhere. There is a different way of seeing space, time, the earth, the moment … beauty…. We will follow a geopoetic path: sixteen artists will take part in that journey (twelve dancer-choreographers--Greek, Chinese, Macedonian, French, Italian, Albanian, Polish--three musicians, a philosopher-translator) and a video director; three general stage managers and three coordinators.

Some when in September we will leave Paris by plane. Then we will proceed by land, by cars or trains, so as to be able to stop, to fork, to wander, to submit to the fortunes of the road, to split up and find each other again…

At each stop we want to meet others, we want to perform and we want to work. Each one of us will journey with, in his suitcase, a solo show. Along the way perhaps the show will be transformed -- changed, colored, mutating… 'smoked' by the road. In each city, in each theatre the performances will present three artists in different combination for three nights. Our desire is to interact with the audiences and other artists through workshops, exchanges, and experiments. But randomly the disciplines could leave themselves to rub up against otherness in transitions, clashes, hybridizations and/or contamination.

www.tumulus.info

13. 10.2009 od 19:30 sati Pozorište Deže Kostolanji

The Symptoms (Budapest):

SÉANCE
the club of arrythmic hearts


Reditelj: Szabó Réka
Igraju: Dózsa Ákos, Góbi Rita, Gőz István, Kántor Kata, Kövesdi László, Szász Dániel, Vadas Zsófia Tamara
Muzika: Keleti András, Márkos Albert
Kostim: Bodnár Enikő
Majstor svetla: Szirtes Attila
Dramaturg: Peer Krisztián
Posebna pohvala: Farkas Zsolt


"It is a see-saw game created by the perfectly complementary, consummate artistry of five dancers and two actors. Every now and then, one of them takes the lead and the others follow along, dexterously, reluctantly, or making fun of their own feigned clumsiness. […] The show is a great deal of fun indeed, with virtuoso changes of pace, inexhaustible imagination, and never a false step out of rhythm.

(Judit Csáki, Magyar Narancs, Vol. XVIII issue 42)

The Symptoms (Budimpešta):
TI OTPADNIČE!


Ti smeće! Ti drago malo smeće!

Stojimo potreseni ovde, nad tobom, što smo te nekada čuvali od svih nedaća u svojim torbicama, neseserima i džepovima.

I sada, kada ti je sadržaj ispražnjen, na nečovečan način ćemo te baciti u kontejner grob.

Vrhunac cinizma je što te ne nazivamo smećem nego sm/e/rtlištem

Guramo te u džinovske najlonske kese i lišavamo čak i mogućnosti da na prirodan način istruliš.

Proizvodimo najlonske kese i kutije da bismo se oslobodili najlonskih kesa i kutija.

Proizvodimo veće kontejnere da bi eliminisali manje kontejnere, za koje potom pravimo nove ogromne kontejnere, da bi na kraju shvatili da je naša voljena planeta najveći kontejner u kosmosu.

Ukoliko smo to uspeli da spoznamo, zašto onda proizvodimo sve veća i veća smetlišta


Ukoliko ne uspemo da zaustavimo proces, i samu zemlju ćemo zgurati u kantu za smeće.


Pa zar nam svo smeće već unapred neostaje tu na zemlji, u najvećem kontejneru koju je iko ikada zamislio.



www.thesymptoms.hu


Karte: 556-343, 531-991 ili jegy@kosztolanyi.org



www.kosztolanyi.org

Harambašićeva 4.

Datum premijere je 22.oktobar od 19:30 sati!

5. novembar od 19:30 sati:

TERAPIJA 


- po tekstu Kristofera Djuranga (20 godina u vezi) -

Terapija je romantično-komična parodija veza, samoanalizirajući-samolečeći duševni pornošou, psihoindividualistička nega, romantično-komični-ljubavni triler, radionica koja se zasniva na knjigama, časopisima, malim oglasima i ličnom iskustvu, grupno-meditativno-ekspresivni workshop koji obuhvata i elemente terapije, hidroterapija sa šamarima (ili i - benzinski - motor - sa - četiri - cilindra - ima - dušu), psihološko-dokumentarno-romantična komedija.

Reditelj: Olivera Đorđević (5,5 godina u vezi) 

Uloge:
Marta Bereš (ne zna da li je u vezi)
Andrea Erdelj (nije u vezi)
Arpad Mesaroš (2,5 godine u vezi)
Gabor Mesaroš (nije u vezi)
Imre-Elek Mikeš (godinu dana u vezi)
Čaba Ralbovski (nije u vezi)

Scenografija: Marija Kalabić (u nezvaničnom braku)
Kostim: Mirna Ilić (11 godine u vezi)

Korepetitor: Agota Vitkai-Kučera (some day her prince will come)
Matrica za Schizophrenic Medley: Geza Kučera (3,5 godine u vezi)

Video materijal: Antal Erdudac (23 godine u braku)

Majstor svetla: Edvard Mezei (2 godine u braku)
Majstor tona: Arpad Tomo (godinu dana i 9 meseci u vezi)

Asistent reditelja: Robert Lenard (u vezi)


Djurangov neurotično-histerični-asimetrični sekstet likova u farsičnoj potrazi za životnim parnjakom i kakvim-takvim emotivnim utočištem i sam po sebi predstavlja solidan osnov za komički razigran splet scenskih senzacija, a ono što od njega postiže Olivera Đorđević uz orgijastički poletno sadejstvo glumaca stvar je posebnog pozorišnog reda, srećno podešena za sjajnu zabavu.
Kako to u ovom kolektivu već uhodano ide, izabrani tekstualni predložak se dijalektički smelo prazni od svega suvišnog da bi se istovremeno punio upečatljivim međuigrama iz sfere medijskih zamena realnosti, živim dijalogom sa publikom, vidno osveženom tradicijom burleske i kabarea, "samoanalizirajućim-samolečećim duševnim pornošouom" svih aktera, simultanizmom unutrašnjeg i spoljašnjeg vremena igre u stalnoj nadogradnji i prespajanju.
Sve to na malom prostoru i sadenuto u malo minuta energetski izvanredno podržava podjednako mali ali odličan glumački kolektiv, tako da se uz malo dobre volje i minimum aktivne memorije Terapija može doživeti i kao neka para-vrsta svetlog i nasmejanog omaža onom tamnom biseru koji je lanjskom Pozorju pod naslovom Urbi et orbi isporučio subotički teatar, i tada pod odličnim, već uveliko prepoznatljivim kreativnim vođstvom Andraša Urbana.

karte: 556-343, 531-991 vagy jegy@kosztolanyi.org

www.kosztolanyi.org

DANAS SLAVIMO 15. ROĐENDAN NAŠEG POZORIŠTA SA PREDSTAVOM:

URBI ET ORBI

Reditelj:      Urbán András    
   

Urbán András Társulata / Kosztolányi Dezső Színház


verbalno tekstualni oralitet

postepeno napuštajući itoimeni komad Janoša Pilinskog

Igraju:
Marta Bereš - Moni
Andrea Erdelj - Žuži
Arpad Mesaroš - Tibor
Imre Elek Mikeš - Zoltan

Kostim: Svako spava u čemu želi.

Tehnički saradnik: Atila Uri

- U dubini naših dela mi sami, slobodno ja, i beskrajna sloboda. -

Tekst predstave je specifičan, osnova je istoimena drama Janoša Pilinskog, ali sama predstava je rađena kao improvizacija. Tekst je uglavnom promenjiv, sadrži delove spisa Pilinskog i Hajnera Milera.

Pilinski je svojevremeno napisao jednočinku pod naslovom Urbi et orbi. Ali, kako je to naznačeno i u programskoj svesci, predstava je rađena uz postepeno zanemarivanje komada Janoša Pilinskog. U njoj, na primer, nema njegovih pesama, ali pojavljuje se kratak teskt Hajnera Milera. Nije reč o večeri poezije, nego o jednom sasvim novom komadu koji je nastao povodom komada Urbi et orbi, tokom procesa proba koje smo ouobličavali i usmeravali zajedno s glumcima, Martikom Bereš, Andreom Ardelj, Arpadom Mesarošem i Imreom Mikešom. Sedamdeset do osamdeset procenata ove predstave ima karakter improvizacije. Istina, ima u njoj mnogo teksta, ali određene su samo neke njegove tačke. Svaki trenutak predstave mora da ostane živ, nadam se i da ostaje. Konačna forma se, dakle, uvek rađa u datom trenutku, pa se tako sve predstve unekoliko razlikuju...

U Pilinskom i vidim i ne vidim presni svet naše predstave. Iz njegovih pesama uvek izbija neizmerna bol, i mada u našoj predstavi te eruptivne ispovesti nisu toliko iznijansirane kao u poeziji Pilinskog, veoma su ljudske, što možda u ovom slučaju ima veću težinu, veću vrednost, jer pozorište pokušava da bude živo, a ne recitacija.
Andraš Urban

_______________________

"Da li se bojimo? Ima li kazne? Šta je greh danas, u ljudski razodenutom dobu rialiti šoua i Interneta koji izlaže i nudi sve a ne daje ništa opipljivo? Ima li vere, u šta, i da li ona boli? Tim pitanjima bavi se snažna, blasfemično zabavna i opominjuće jezna predstava Urbi et orbi Andraša Urbana, čiji naslov i "tendencija" smisleno koketiraju s ispražnjenom punoćom nekadašnjih cezarskih i papskih objava a njena scenska logika s nekim od uzoritih primera artističkog performansa šezdesetih godina prošlog veka, baš kao i sa medijskim, elektronskim, večito uključenim i znatiželjnim očima i ušima našeg globalnog sela. U maloj formi dobro naznačene večernje paramedijske ispovedaonice koja od nehumanih pomagala uključuje tek mikrofon, jedan sapun, lavor, kolica, metalno bure..., a od humanih fragmente teksta Janoša Pilinskog, Hajnera Milera, religijskih napeva i pripeva, poneki kupletić, pa umetnosti svesnog reditelja, četiri posvećena glumca i otvoren prostor za improvizaciju, tako nastaje scenska vrsta koju reditelj smisleno naziva "oralitetom" i koja nekanonski objedinjuju energije kabarea, moraliteta, ritualne igre, postbrehtovske agitovke i očiglednog iskoraka u domen propitivanja dejstva poetskog tamo gde mu se mesto već umalo zatrlo. Sinhrono napet u traženju aktivnog oblika verbalnog, oralnog teatra i sveže krvi neverbalnog scenskog "orakuluma" - u kome se snažno i dovršava, litanijama izgovorenih reči uprkos, taj komad kaže da sami moramo odgovoriti na pitanja koja nam on postavlja baš kao što ih nekad postavljamo i sami. A njegov pravi odgovor, ako ga uopšte ima u žestokom scenskom kovitlacu izrečenog i odigranog, sama je njegova forma raspeta između trivijalnog i poetskog, dnevnog i sila noći, te sumračne tišine što preostaje iza teatarski otvorenog smisla u koji smo dejstvom ove velike male ekipe duboko uvučeni." Vladimir KOPICL

"Predstava Urbi et orbi predstavlja dirljivo i šokantno skidanje maske moralnih ili amoralnih skrupula koje su nataložene u našim bićima, uznemirujuće saznanje da sve te tamne boje naših unutrašnjih dilemma ne propoznajemo, nego ih čak stavljamo na pijedestal čistote i uzvišenosti." Ljuboslav MAJERA

"Predstava Urbi et orbi razorno je duhovita persiflaža “banalnih” i sitnih savremenih neuroza, savršeno precizno odigrana, teatarski beskrajno zavodljiva a opet nimalo populistička." Teofil Pančić (Vreme 12/06/2008)

"Pre svega, Andraš Urban mi je vratio veru u mogućnost da se u našoj zemlji – kako god se ona zvala – IPAK, napravi moderno pozorište koje se iskreno i hrabro bavi zaista NOVIM izrazom. Jer u ovoj predstavi ništa nije rutinsko i ništa nije uobičajeno!..Sve je pažljivo smišljano i pomno traženo i nadjeno. I to je traženo i nadjeno – što se iz predstave lako može videti – najtežim putevima, najdubljim istražvanjima i najiskrenijim preispitivanjima svega – i sebe i znanja i pozorišta kao takvog. (...) Pravo je čudo koliko su mladi glumci – svi redom početnici, uspeli - vodjeni sigurnom rukom već iskusnog reditelja Andraša Urbana, da proničući u sopstvene tajne, stvore jedno jasno i nadasve sveže i MODERNO pzorište. Priznajem – mnogo mi je nedostajalo takvo pozorište i osećam veliko zadovoljstvo da se ono pojavilo. KONAČNO!" Goran Cvetković (Radio Beograd 2 – petak, 18.april 2008.)

"Predstavu karakterišu zaprepašćujuće, ponekad šokantne scene, ali i one najuznemirujuće morate pogledati. (...) To je doživljaj koji traje otprilike jedan sat, koji bi svako jedanput trebao da doživi. Možda to i nije doživljaj, nego terapija: svakodnevni problemi, koje čovek ponekad doživljava kao tragedije, potiskuju se u pozadinu. Nadamo se da ove patnje mi možda nikada ne moramo doživeti. Izuzetna igra četvoro glumaca čini predstavu efektnom, potpunim uživljenjem čine verodostojnim svoju krivicu, svoje greške. Možda ne postoji gledalac koji nakon predstave nije razmišljao o svojim greškama, gresima, i o tome, kojim patnjama bi trebao da plati za njih." Atila Horvat

"Čitav proces priznanja je protkan urbanovom ironijom: sa jedne strane kao da smo u jednom tok šou ili prisustvujemo u jednoj grupnoj terapiji, a sa druge strane sve to možemo proživeti kao saslušanje na sudu, pošto oni koji postavljaju pitanja bez milosti otkrivaju i najmračnije tajne datih iskaza. Sledeći govornik uvek sa gledališta dolazi na binu, i ovo kao da sugeriše misao: ja bih mogao biti sledeći. (…) ‘Postepeno napuštajući’ dela Pilinskog ukazuje na radni tok predstave, što sadrži u sebi neočekivane, izlive sputanih osećanja, koja su van kontrole i improvizativnu izgradnju. (...) Pitanje je samo dokle se mogu raztezati granice odigravanja i rečitosti!" Roland Orčik

"Uloge se mogu zameniti: ispitivač i ispitanik jednako pate. (...) Svedoci smo toga, kako se glumci preobražavaju i formiraju. Jer tokom pitanja oni sami bivaju odgovor. Druga pitanja dovode do drugih odgovora, ili drugih mozaika ličnosti ili oživljavaju nam druge iluzije. (...) Krajnje reči ’Bičuj me!’. Zatim mrkli mrak. Teško je zapljeskati, prvo bi trebalo ponovo naći sebe, sebe koga više nemaš. Pogledaš dole, vidiš poznate ruke, ipak kako teško nalaziš pokret. Zato što je pokretač već nešto drugo, preko nečega prošlo. Katartistički doživljaj. (...) Kako je izuzetno, i koliko toga proguta. Koliko izfiltrira iz tebe. Šta ostaje. Šta si. Sada." Petra Bakoš

"Rezultat režije Andraša Urbana je da prilikom korištenja teksta Pilinskog, urbi et orbi razglasi pozorišni govor o grehu, o patnji i o želji za očišćenjem (...) uspeva svoje glumce uzdići iz pozicije strastvenih pitača u ulogu extazivnog proživljavanja. (...) Nemilosrdna ali duboko ljudska predstava. Život-pozorište." Laslo Gerold

_______________________

Koprodukcioni partner: Udruženje "MASZK" - Segedin

Sponzori: Radionica "Flórián", "NKA", "OKM", "BESZT", Sekretarijat za obrazovanje i kulturu - "PSOK"

_______________________

Premijera: 27. oktobar 2007

Predstava traje 70 minuta bez pauze.

_______________________

Festivali:

THEALTER - 17. International Meeting of Free Theatres (Segedin, Mađarska)

58. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (Zrenjanin)

Susret pozorišta iz evroregije (Temišvara, Rumunija)

53. Sterijino pozorje (Novi Sad)

8. Festival “POSZT” (Republički pozorišni festival u Pečuju, Mađarska)

20. Festival Mađarskih pozorišta van granice Mađarske (Kišvarda, Mađarska)

Festival “SZIGET” (Budimpešta, Mađarska)

BITEF Showcase (Beograd)

Festival savremene drame (Budimpešta, Mađarska)

UNDERGROUND FESTIVAL 2009 (Arad, Rumunija)

_______________________

Nagrade i priznanja:

58. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine
Nagrada mladom glumicu, koju dodeljuje Savez dramskih umetnika Vojvodine, dodeljuje se Marti Bereš za ulogu u predstavi “Urbi et orbi“ / Pozorište “Kosztolányi Dezső” Subotica

53. Sterijino pozorje
Sterijina nagrada Okruglog stola 53. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu – URBI ET ORBI Janoša Pilinskog / Pilinszky János, režija Andraš Urban / Urbán András, Pozorište "Deže Kostolanji" / Kosztolányi Dezső Színház, Subotica.

53. Sterijino pozorje
Nagrada iz Fonda "Dara Darinka Čalenić" za najbolju mladu glumicu u Selekciji nacionalne drame i pozorišta - MARTA BEREŠ / Béres Márta za ulogu Moni u predstavi URBI ET ORBI Janoša Pilinskog / Pilinszky János, režija Andraš Urban / Urbán András, Pozorište " Kosztolányi Dezső " / Kosztolányi Dezső Színház, Subotica. Odluka je doneta jednoglasno.

8. Festival "POSZT"
Nagrada stručnog žirija za glumce predstave “Urbi et orbi“ (Marta Bereš, Andrea Erdelj, Arpad Mesaroš, Imre Elek Mikeš) za umetničko dostignuće

YELLOW CAB - kulturni vodič kroz Beograd - najbolja pozorišna predstava u 2008 godini: Urbi et orbi

Ana Tasić (teatrolog, pozorišni kritičar, novinar Politike): najbolja pozorišna predstava u 2008 godini je Urbi et orbi (BLIC, 31.12.2008)


Posle predstave torta i rakija obezbeđen!