FORUMTEATAR-pozorišni forum

Specifičan u programskom, organizacionom, tehnološkom smislu,
zasnovan na komercijalno-umetničkim principima, bez stalno angažovanog
umetničkog ansambla, koncipiran da prezentuje praizvođenja dela savremenih srpskih pisaca i pisaca sa prostora bivše Jugoslavije, “Zvezdara teatar” je započeo svoj život 8.10.1984. godine predstavom “Mrešćenje šarana” Aleksandra Popovića u režiji Dejana Mijača.

 

Od tada neguje taj put i tokom godina igrani su komadi mnogih velikana naše književnosti. Eminentni reditelji, ostavili su neizbrisiv trag u rediteljskom pozorišnom postupku.

Najslavnija imena našeg glumišta odigrala su nezaboravne uloge, a
učestvovanje na gotovo svim festivalima, smotrama, pozorišnim svečanostima u zemlji, donela su mnogobrojne nagrade predstavama, piscima, rediteljima, glumcima, scenografima, kostimografima.”Zvezdara teatar” je gostovao u gotovo svim gradovima Srbije i bivše Jugoslavije, a u poslednjih nekoliko godina sve su učestalija gostovanja u inostranstvu.

29.05.2001. godine, završena je izgradnja Nove scene. Namenjena
prvenstveno izvođenju stranog teksta, otvorila je vrata i drugačijim
umetničkim rešenjima.

Namera nam je, da u sledećoj fazi izgradnje bude izvršena
rekonstrukcija celog objekta, namera da se na mestu postojećeg izgradi
Kulturni centar, nalik na savremene centre u Evropi.

izvor: http://www.zvezdarateatar.co.yu/zt/index.htm

Kad se ljubav ušunja u kuću05.11.2008.

Na sceni Zvezdara teatra sutra (20) je premijera predstave ”Koza ili ko je Silvija” Edvarda Olbija u režiji Žanka Tomića.

Kako napominje reditelj, poznati pisac je u svom sarkastičnom maniru prilikom svetske praizvedbe ovog komada za medije izjavio da ga iskreno čudi ideja brodvejskih producenata da na scenu postave komad o ljubavi.
„Baš kao što se svi u komadu čude, čak i zgražavaju od tog nezvanog gosta, ljubavi, koji im se ušunjao u kuću i zalepio za njih kao čičak, pa se ne da otresti. Biće da je ljubav danas jedna velika gnjavaža, remetilački faktor koji ometa naše inače veoma skladne živote“, kaže Žanko Tomić.

Uloge tumače Milorad Mandić Manda, Branka Šelić, Goran Radaković i Nikola Rakočević. Scenografiju potpisuje Aleksandar Veljanović, kostimografiju Jelena Stokuća a reprize su 7. i 20. novembra.

izvor www.blic.rs

Napustile su me strasti

NA Novoj sceni Zvezdara teatra, u petak veče u 20 časova, premijerno će biti izveden „Svinjski otac“ Aleksandra Popovića, u režiji Jagoša Markovića. Povratak velikog dramatičara simbolično se poklapa sa datumom - 25 godina postojanja pozorišta koje je 1984. otvoreno njegovim, sada već kultnim „Mrešćenjem šarana“.
Zanimljivost u vezi sa „Svinjskim ocem“ svakako je i to što su delu probe pre nekoliko večeri prisustvovali i poznati švedski reditelj Stafan Valdemar Holm (inače i dugogodišnji upravnik Dramatena, u kojem je Jagoš Marković režirao „Kraljicu Kristinu“), glumica Elin Klinge i kostimograf Benta Miler, a ekipa „Novosti“ imala je privilegiju da bude svedok njihovih komentara, analiza i komplimenata upućenih našem reditelju.
- Treći susret sa Acom Popovićem, posle „Čarape od sto petlji“ i „Crvenkape“, za mene je veliki događaj, i sa ogromnim respektom prišao sam partituri kojoj u svetu, u ovom našem veku, gotovo da nema ravne. Zanimljiv je i detalj da me je kao studenta prve godine studija Aca Popović ubacio da na Godo festu igram u njegovom „Ljubinku i Desanki“, u režiji Ljubiše Ristića, tako da sam imao sreću da budem u njegovoj blizini. Kao i svi genijalci, bio je očaravajuće jednostavan i divan - kaže Jagoš Marković.
* Zbog čega smatrate da se za nas danas opet čini važnim da vidimo priču o patološkoj, posesivnoj ljubavi koja sve uništava?
- Kada bih to znao, verovatno ne bih režirao, ali to je pravo pitanje. Kad sam pročitao komad, opčinilo me je ludilo koje sam video u Popovićevoj priči, ta slika sveta, Balkana, slika nas. Znam da je problem preterane, bolesne ljubavi koja uništava čoveka belosvetski, i da nema veze sa lokalitetom, ali kad smo počeli da radimo tekst, sloj po sloj, video sam koliko je to sve duboko, koliko Aca u tome ide još dublje, i koliko u onome o čemu nam govori ima tragedije. Zapravo, najkrupnijim slovima rečeno, istine svirepo bačene u lice. Stafan Valdemar rekao mi je da je majka Dara njihova, koliko
i naša, mada je Aca tačno sondira kroz naše grlo, kroz naše gene, i kroz taj svoj čarobni jezik koji je dramska poezija. Zato sam i insistirao da kolegama iz Švedske „Svinjskog oca“ objasnim kao specijalno „našu priču“.
* Svetska dramaturgija opsednuta je majkama i očevima, od antičke drame do danas. Može li se „Svinjski otac“ čitati kao srpska verzija „Edipa“?
- Ovo je, apsolutno, i Edip, majka Dara je i naš arhetip Jokaste, a priča daje i druge žestoke asocijacije i citate. Pre svega, u edipalnosti, ali ne po Sofoklu, jer po njemu Jokasta toga nije svesna, nego po mitu i po Frojdu. Ima u Popovićevoj priči svega - nekome život oduzima majka, nekome je tu formulu zla obavila država ili „majka otadžbina“... Svašta se tu događa, ali malo izbegavam da otkrivam sve, i da sužavam maštu gledalaca.
* Uz sve asocijacije na bolesno, perverzno duštvo koje i počinje u porodici, ipak se oseća da je Popović za naše vreme naivan?
- Očigledno je da se u primitivizmu, zlu i vulgarnosti od sedamdesetih kada je pisan komad, ništa nije promenilo, samo smo u tome otišli dalje, a u „Svinjskom ocu“ zaista se krije zametak onoga što će nam se kroz dvadeset godina ovde dogoditi. Balkan je ostao Balkan, samo je sve još gore. Ubeđen sam, međutim, da ćemo preživeti, i Aca u komadu daje šansu životu, koliko god bio svestan našeg ludila. Tako nam je, kako nam je, šta ćemo! Imao sam prilike da putujem, i možda zbog toga imam prava da kažem, s obzirom na to da sam radio u drugim sredinama i imao uspeha - ne bih se mnogo menjao, mada svoj život do sada nisam preterano čuvao i štedeo. Danas to više ne mogu da kažem, došle su neke druge godine, napustile su me strasti, sada dolazim do nekih drugih polazišta u sebi, iz kojih krećem i u život, i u teatar.

AMAN, BRE
* Šta je ono što vam daje optimizam u našem balkanskom ludilu?
- Naša međusobna toplina, razmena emocija, interesovanje koje imamo jedni za druge, mada je i mržnja vrsta interesovanja. Osim toga, mi smo retko podneblje duhovitosti, a gde god ima duhovitosti, ima i autoironije. To znači da si sklonio svoj superego, a čim to možeš, ti si čovek. Nije, dakle, istina da smo samo šljam, kal, ili, kako bi rekao Aca, šlajm, šlog. Jesu ovde i jad, i beda, i čemer, i jeftinoća, ali i uzvišenost, lepota, žestoka vera u ljubav. I koliko god mi smeta naš primitivni, blatnjavi Balkan, jednako mi je užasan i formalizam - gadim se zvaničnog sajta koji imaju pedofili u Holandiji, gde traže da se granica spusti sa 16 na 12 godina. Aman, bre!

GLUMAČKA EKIPA
GLAVNU ulogu, majka Daru, igra Radmila Živković. Kao njenog sina Stevu Vasiljevića videćemo Milorada Mandića Mandu, Duka je Nada Macanković, tetka Zaga Ksenija Jovanović, dr Milorad Bajić je Aleksandar Srećković, a Milanka je Bojana Bambić. Dramaturgiju potpisuje Molina Fotez, scenografiju Marina Pavlović, kostime Zora Popović, a masku Nijaz Memiš.

izwor: www.novosti.rs