FORUMTEATAR-pozorišni forum

15-СТЕ ГЛУМАЧКЕ СВЕЧАНОСТИ МИЛИВОЈЕ ЖИВАНОВИЋ 08-13.априла 2010.год.

ЗВАНИЧНА КОНКУРЕНЦИЈА

08.04.2010. четвртак НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ
Еурипид ''БАХАНТКИЊЕ'',
редитељ Стефан Валдемар Холм

09.04.2010. петак КРУШЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ
Марин Држић ''ДУНДО МАРОЈЕ'' ,редитељ Кокан Младеновић

10.04.2010. субота
БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ
Горан Марковић ''ФАЛСИФИКАТОР'',
редитељ Горам Марковић

11.04.2010. недеља ДРАМСКИ И ОПЕРСКИ ТЕАТАР МАДЛЕНИЈАНУМ Тенеси Вилијамс ''МАЧКА НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ '', редитељ Ивана Вујић

12.04.2010. понедељак НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ Бранислав Нушић ''ПОКОЈНИК'', редитељ Егон Савин

13.04.2010. уторак У част награђених НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НИШ Бранислав Нушић ''ГОСПОЂА МИНИСТАРКА'' , редитељ: Душан Јовановић .



Програм у Костолцу


09.04.2010. петак
ЗВЕЗДАРА ТЕТАР БЕОГРАД
''ВЕЧЕРА БУДАЛА''
Режија Божидар Ђуровић

12.04.2010. понедељак
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НИШ
Бранислав Нушић, ''ГОСПОЂА МИНИСТАРКА''
Редитељ Душан Јовановић
- - - - - - - - - - - о - - - - - - - - - - - -

СТРУЧНИ ЖИРИ
Ђурђија Цветић, драмски уметник
Бранислав Лечић, драмски уметник
Др Миливоје Млађеновић, директор Стеријиног позорја

ЖИРИ ПУБЛИКЕ
Раша Драгојевић-културни радник из Петровца на Млави
Светлана Херман-професор
Сунчица Николић-директор ТВ ДУГА

ЖИРИ ЗА ЕСЕЈ О ГЛУМЦУ
Славиша Радовановић-професор
Радослав Станојевић-професор
Славица Николоић-професор

Манифестацију отвара
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије

ПРОГРАМ ПРАТЕЋИХ МАНИФЕСТАЦИЈА

02.04.2010. 12 сати
Ново гробље у Београду
Полагање венца и паљење свећа на гробу Миливоја Живановића

08.04.2010. 19,30 сати , хол Центра за културу Пожаревац
Отварање изложбе
''Глумачке свечаности 1995-2010''
Аутори: Драгослав Јовић-Ћира и Бојан Гачевић

10.04.2010. 12 сати
Свечана сала Градског здања
Додела награда за књижњвни рад
ЕСЕЈ О ГЛУМЦУ

18 сати Мала сала Центра за културу Пожаревац
Промоција монографије ''Предраг Ејдус'' – добитника награде Добричин прстен за 2010. год.

О књизи говоре: Зоран Т.Јовановић,театролог
Предраг Ејдус,драмски уметник

Почело је опуштено свечаним пријемом у свечаној сали Градске скупштине. Домаћин је био наравно градоначелник Миодраг Милосављевић а централна личност пријема, Његово преосвештенство Епископ браничевски Игњатије (Мидић).

Фестивал је отворио, а ко би други до Небојша Брадић својим припремљеним говором, који носи значајну поруку културним посленицима. Не бих сада парафразирао говор министра јер нема потребе, за то ће се постарати ревносни новинари у многим медијима.
Е, сад...
Б А Х А Н Т К И Њ Е
И коначно, догоди се нешто као представа. Шведски редитељ нам је донео неуспео покушај да премости време и да се створи "утисак" свевремености човекове природе. Ни Ролингстонси нису помогли иако глумице баш лепо певају њихове хитове. Глумицама и глумцима свака част одрадили су своје задатке савесно и поштено и поред свог незадовољства преуским оквирима за креирање улога. То се дало пепознати по слабом контакту са публиком, заправо немогућности да тај контакт остваре, затим, по њиховим реакцијама на крају, приликом поклона публици. То је "између редова" (несвесно ваљда од исцрпљености  двочасовном игром) потврдила и једна од глумица на прес конференцији... И на крају педставе, гомила крвавог меса у великој најлон кеси на сред сцене!? - Игра Агаве, глумице Радмиле Живковић, са комадима тог меса (јадница, шта ће, мора) с обзиром на редитељске захтеве, била је на завидном нивоу, уз успешну борбу са, већ поменутим, претесним оквирима. Са истим оквирима и ликом Кадма успешно се изборио и Танасије Узуновић... А у вези оне гомиле меса: - Питам се, да ли је то шведски редитељ помислио да ми балканци немамо довољно маште да створимо себи слику комадања Пантејевог тела које нам тако  драматично и уверљиво, на тенане и потанко описује Гласник (Слободан Бештић) ?
- Иначе о овој представи, нашег нам "репрезентативног театра у Сербаља" је (не случајно - уложена средства се морају оправдати) урађена посебна телевизијска емисија (РТС-2) пратећи рад на истој од првих проба до премијере. Како нам је шведски редитељ у тој емисији све лепо и потанко испричао шта је хтео рећи, уз свесрдну помоћ уредника и водитеља, представу боље да и не погледате. Или, између представе и ТВ емисије, препоручујем ТВ емисију и Вашу машту гледаоче.

П.С.
Опростите, драги форумаши, на овако тенденциозној боји мог мастила вечерас, јер омаче ми се перо услед пометености публике и упаде баш у ону гомилу крвавог меса.

А сад, шта је оно швеђанин хтео рећи: (ТВ емисија)
- Вера је тешка. Веома је компликована. - Ужасни злочини су почињени и чине се у име вере. Ово је веома опасна вера, јер ако следита само Диониса, претераћете.
- Мене веома надахњују шездесете године јер с једне стране постоји та дивна слобода те скоро нове религије, деца цвећа, Вудсток, дивна музика. Али са друге стране десило се убиство Чарлса Менсона или вијетнамски рат. А музика је била иста. Кад се пређе црта, наилазите на нешто претерано и насилно. - Упрево је то тема ове драме.
- Наравно да је то сукоб два принципа. Један се односи на Аполона, бога рационализма, дана и закона, а дрги на Диониса, бога ноћи, вина, опијености, ирационалног дела људског бића. Еурипид се бави овом дилемом јер се у сваком животу и друштву мора успоставити равнотежа између та два принципа. Ако дозволите да један певлада, то ће увек бити погубно.
- Разумем да је у Палестини у време Исуса Христа било тешко прихватити да је то Господ, Бог или Син Божији. Постоји дилема, како то препознати? - Дионис полако преображава Пентеја. За Пантеја је прихватање Диониса казна, јер на крају мора да, преодевен у жену, оде у планину. Мора да прихвати све женске стране Диониса које презире. То је веома интересантно.
- Богохуљење и религија је такође један од проблема овог дела. Кад је реч о богохуљењу, Дионис је овде бог. Он кажњава целокупно друштво, цео град, целу земљу и то тешком казном због богохуљења, јер нису веровали у њега. Он је ужасан бог, а то је мрачна страна Диониса.
- Има ту једним делом и комике, ироније. Смешно је у почетку када старац Кадмо и Тиресија такође желе да оду на баханал са женама и кад стављају цвеће у косу. Затим има и трагичне ироније јер у овој представи најславнији знак пепознавања кад на крају стигне мајка Агава. То је пуно трагичне ироније која је присутна да би нагласила трагичност и унела известан реализам.
- Нисам желео статичан хор који непреидно говори у глас. Важније ми је што су оне баханткиње. Оне представљају различите стране тога, различите стране опијености, певања, јер Дионис није само бог позоришта, већи бог музике. Све четири су заједно, али их третирам као индивидуе. Зато и имају имена. Док радимо, зовемо их Алфа, Бета, Гама и Делта.

ПОМОЋ УРЕДНИКА ТВ ЕМИСИЈЕ:
- Ова  трагедија представља неку врсту критичке синтезе Еурипидових погледа на "богове" и религију, власт и тиранију али и на двоструку, расцепљену људску природу.
У овој, условно речено, религијско-псохосошкој драми, као и у другим Еурипидовим делима, а за разлику од његових предходника, Софокла и пре свега, Есхила, у средишту више нису богови већ човек и његова двострука природа, односно њудска подвојеност на аполонско и диониско. - расцепљеност између рационалног и ирационалног, која тиња у сваком од нас обичних смртника. Утолико је ова прича универзална и актуелна - од антике до данас.
- Ако би смо покушали да поједноставимо једну од поенти коју ишчитавамо из ове представе, онда је то свакако питње догме између аполонијског и дионизијског, односно рационалног и ирационалног, у човеку. - Вере и невере у такозване истинске и лажне богове и вође. - А како нас искуство учи непостојање мере између рационалниг и ирационалног најчешће има трагичне последице.
- А сад још неколико фотографија...

Жири на делу уз "нешто конкретно".

(OFF) ПРОГРАМ - у Костолцу:

Лака, наивна комедија са фантастичним и сјајним комичним ситуацијама, са заплетом који се све више продубљује и доноси све бурније салве смеха из публике. - Прави изазов за мајсторе комичаре. - Прави ужитак за публику. - Изгледали смо буквално овако:    
На првој фотографији - Завршетак и расплеет. - Друга фотографија показује да ниједна представа фестивала не пролази без "нечег конкретног" - Овде се поштено "расплело" по роштиљу и којечему.

У потпуности успешно успостављен временски мост од средине шеснаестог века до данас! Све честитке Кокану Младеновићу. - Прави ужитак и незабораван доживљај за публику која је, освојена игром глумаца, сметнула са ума поређење са оригиналним текстом (обавезном лектиром), истина, уз мало напетости и концентрације, да би се ухватила свака реплика. - Шта даље рећи осим једно велико: БРАВО Крушевљани!

10.04.2010. субота
БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ
Горан Марковић - ФАЛСИФИКАТОР
редитељ: Горан Марковић

играју:

АНЂЕЛКО             Тихомир Станић
МИРЈАНА              Даница Ристовски
ВЕСЕЛИН             Миодраг Кривокапић
МИЉЕНКО           Даниел Сич
ЉУБИНКО            Љубомир Бандовић
КАНГРГА              Слободан Ћустић
ЕНЕС                    Милан Чучиловић
ДРАГО                  Иван Томић
СУЉО                  Саво Радовић
РАЗВОДНИЦА       Наташа Марковић
ЈАТАК                   Зоран Ђорђевић
СЛОБОДАН          Милош Лазић
ЈУГОСЛАВ            Никола Јовановић