FORUMTEATAR-pozorišni forum

Nebeski Odred
pise: Ana Todorovic


"Nebeski odred", zastrašujuć intimni izveštaj o zlodelima nacističkog delirijuma, prikazuje ogoljene numerisane duše u Aušvicu koje su suočene sa tiranijom nezapamćenih razmera. I ne samo to. Ova drama ne opisuje samo emotivnu iscrpljenost ljudi koji gledaju paklu u oči, već i pruža veoma dubok psihološki uvid u prirodu samog života, koji, ma koliko dehumanizovan i izobličen, vapi da bude produžen, pa makar za samo jedan dan.

Interesantno je napomenuti da je Đorđe Lebović, jedan od autora ovog izuzetnog dela, bio i sam zatočenik u nacističkim logorima, a sa Aleksandrom Obrenovićem dobitnik je Nagrade za tekst savremene drame, upravo za "Nebeski odred", na drugom Sterijinom pozorju 1957. godine.

Publika je tokom predstave smeštena na binu, zajedno sa glumcima i već od prvog pojavljivanja članova "Nebeskog odreda" oseća se teskoba, nemir i mentalna skučenost svih, koji su tu, na ovaj način, osetili najveću sramotu koja se ikada desila čovečanstvu.

Članovi specijalnog odreda, zatvorenici prisiljeni da izvršavaju zadatke masovnog istrebljenja, prikazaće deo nečoveštva koji se dešavao u postrojenjima smrti u logoru Aušvic-Birkenau.

Broj 58964, Zeleni, Muselman, Prominent, Čovek pod kapom, S.K. i Ranjenik prolaze kroz razne faze prihvatanja realnosti i života u najstrašnijoj formi. Iako bezimeni, razvijaju svoj psihološki profil kroz dramu i postepeno se izdvajaju kao individue. Prikazuju mnoge univerzalne ljudske osobine: nadmoć gladi nad čovekom, nezadrživu volju za životom, besomučnu grižu savesti, strah, suprostavljanje nasilju i moralan otpor prema mračnoj strani ljudske prirode.

Možda je najteži trenutak u predstavi trenutak spoznaje da izlaza nema, jer je plan za bekstvo osujećen i nemoguć, a život sa grižom savesti put bez povratka. To je trenutak psihološkog uvida u bezizlaznost iz teskobe tek nekoliko ljudi od miliona kojima je oduzet život u najgrotesknijem ljudskom eksperimentu.

Akteri predstave prikazali su glumu na najvišem nivou, a mladi reditelj, Marko Manojlović, dokazao kako je jezik pozorišta jedan od najčulnijih medijuma spoznaje koji može delotvorno da se suprostavi nasilju.

Nije bilo prijatno suočiti se sa najtamnijim ponorom ljudi koji su prisilno učestvovali u patološkim nedelima nezabeleženih razmera. Nije bilo lako slušati besede o krematorijumima i gasnim komorama, niti osećati nemogućnost izbora, dostojanstva, slobode. Ali je bilo neophodno saosećati, pa makar i nakratko, sa izgubljenim dušama koje su živele u paklu na zamlji.

"Nebeski odred" otvara prostor za etički duboko promišljanje o najkrvavijem tragu u istoriji civilizovanog čoveka i kao veliko delo nastaviće još dugo da čuva od zaborava i opominje na jedan od najsurovijih zločina koji se, nažalost, dogodio.