FORUMTEATAR-pozorišni forum

DEZDEMONA

Tad sutra na noć; ili u četvrtak ujutru, il' u podne, ili s noći; ili u sredu ujutru: odredi, molim te, čas, al' preko dana tri neka se to ne protegne: jer on se istinski kaje; a i prestup njegov nije, po našem zdravom suđenju, baš takva greška da bi vredna bila ukora makar i u četir oka – izuzev što u ratu, kako kažu, moraju i najvrsniji ko primer da posluže. Pa kad da dođe, dakle? Reci, Otelo: pitam se u duši šta bi to bilo što biste mi vi zatražili, a ja vam to odrekla, il' se toliko predomišljala. O! Pa zar Kasio Mihailo, koji je s vama meni dolazio kad ste na moje srce jurišali i koji ne jedared, kad bih ja govorila o vama s pokudom, u zaštitu vas uze, zar da on do svoga mesta s tol'ko muke dođe! Verujte, ja bih obavila više. I  nije to nekakva milost; to je isto kao kad bih vas ja zamolila da svoje rukavice navučete, il' kad bih tražila da se hranite valjano, il' da se dobro utoplite, ili kada bih na vas navaljivala da sebi što na korist učinite; ne, kada budem molbom svojom htela da vašu ljubav zbilja ispitam, tad ću za nešto teže da vas molim, strašnije nešto i što zahteva golemu muku da se ispuni.

DEZDEMONA

Dobri Jago, šta mi valja da radim pa da opet pridobijem svojega muža? Dobri prijatelju, pođite k njemu; jer ja ne shvatam, tako mi ove Božje svetlosti, kako izgubih njega. Evo me na kolenima: ako sam se ikad ogrešila o ljubav njegovu, il' činom neposrednim ili rečju u sebi izrečenom, ili ako moj vid, moj sluh il' čulo koje bilo očara drugi, bio to ma ko; il' ako li ga ne volim i sad ko što ga vazda voljah, ko što ću ga voleti vazda celim srcem svojim, pa ma se, ko od beskućnice kakve otreso on od mene razvodom, dabogda nikad utehe ne našla! Surovost može mnogo; život meni surovost može njegova da satre, al' nikad da mi ljubav pomrači. "Bludnica" nisam kadra ni da rečem; grozim se dokle reč tu kazujem; a zaista da uradim to čim se stiče taj naziv, ne bi me ni sva. suJeta ovog sveta nagnala.

EMILIJA :
Ima, tako jedno teste; i još poneka pride, kao da je hteo svet da se obezbedi predstavljačima. Ali su, mislim, krivi muževi ako im žene greše. Nek, na primer, olabave u svojim dužnostima, pa nek u krila tuđa prosipaju
dragocenosti nama namenjene, il' neka, buknuv od ljubomore, u srditosti svojoj nabace
uzde na nas; il' neka, recimo, tuku nas, ili neka rasipaju pređašnji naš imetak; e, pa žuči i mi imamo, i, ma kol'ko krotke, umemo i mi da se svetimo. Muževi treba zaista da znaju da žene njine čula imaju baš ko i oni; da i ženama oči i nos i čulo ukusa da razlikuje kiselo od slatkog, onako isto ko i muževi. Kakav je čin to kada oni nas zamenjuju sa nekim drugima? Uživanje? Ja mislim jest; a da li porodi njega strast? Ja mislim - da. Je l' zabluđenju ovom slabost izvor? I to je; a zar nemamo i mi strasti i želje za uživanjem i slabosti onako ko i ljudi?
Pa neka tad postupaju sa nama onako kako valja, il' nek znaju da opak čin naš ima učitelja u opakome činu njihovom.