(gr. eidos - vid, oblik, idea) Misao, pojam, osnovna zamisao. Osnovna nit dela, misao vodilja koja može da izrodi poruku. Osnovna ideja u delu je u izboru teme i načinu obrade, odnosno u autorovom odnosu prema njoj. Odabrana tema treba da ilustruje neki stav, gledište, shvatanje. Tek kada se pažljivo analiziraju upotrebljena umetnička sredstva, može se shvatiti poruka koja proizilazi iz celokupne strukture dela. Poruka se može osetiti iz načina izgradnje sižea, vođenja fabule, komponovanja i oblikovanja likova.

Dramsko delo koje ima tezu. Bavi se najraznovrsnijim društvenim, moralnim, filozofskim, religijskim, ekonomskim i drugim problemima. U ovim dramama se rešenje ne nameće, ono se diskutuje, autor se oslanja na gledaočevu saradnju. Idejna drama ima izraženu psihološku analizu. Rodonačelnik ove drame je Henrik Ibzen. Negovali su je Fransoa de Kirel, Bernard Šo i Gerhart Haupman.

(lat. Indentificatio - poistovećivanje, poistovljenje) Poz. - stanje poistovećivanja, identifikacije sa junakom dela. Ovakva situacija nastaje u trenutku kada dođe do približavanja i poistovećivanja emocionalnog stanja između junaka i gledalaca i kada gledalac zbivanja iskazana u delu doživljava kao svoja. Izuzetno jaka identifikacija javlja se u susretu istovetnih iskustava i istovetnih emocionalnih stanja gledaoca i junaka dela. Ovaj proces može da ostvaruje pozitivne moralne i vaspitne efekte delovanja umetničkog dela na gledaoca. U procesu stvaranja dramskog dela za scenu pod identifikacijom se podrazumeva poistovećivanje glumca sa likom.

(gr. eidyllion - sličica) Vrsta umetničkog dela kojim se prikazuje zadovoljan, spokojan život u prirodi, na selu, pružajući sliku mirnog i jednostavnog, skladnog, harmoničnog i „prirodnog" života pastira, ribara, seljaka... u skromnim prilikama i okvirima.

Prirodna potreba za izražavanjem radi nje same i radi prijatnosti koja se stvara tom prilikom. Jedna od važnih čovekovih potreba koja mu stvara zadovoljstvo u individualnom i socijalnom smislu. Vezana je za nagonske potrebe unutranjeg ili spoljnjeg izražavanja. Motorna je snaga kreativnosti, te je stoga vrlo značajna za umetnost. Jedna je od osnovnih elemenata scenskih umetnosti

Dramska vrsta nastala u Hrvatskoj sredinom devetnaestog veka često u varijanti pučki igrokaz. Najčešće ga obeležava sentimentalno-poetična, ali i političko-satirična tematika uz pevačko-muzičke umetke.

(lat. ilussio - čulna obmana, varka, uobražavanje) Čulna obmana pri kojoj se neki predmet uočava drugačije nego što stvarno izgleda. Poz. 1) efekat koji predstava ponekad izazove kod publike - da su zbivanja na sceni "realnost"; 2) slike nastale posebnim scenskim efektima i tehnikom.

Scenski oblik koji svoju izražajnost zasniva na veštom dočaravanju nestvarnih slika i događaja.

(lat. imitatio - podražavanje, ugledanje) Delo urađeno po ugledu na neko druto. U glumi - oponašanje različitih zvukova, glasa, pokreta, manira, najčešće ljudi i životinja, obično sa tendencijom da se postigne komični efekat.

(lat. imitator - podražavalac) Lice koje radi po ugledu na nekoga. Neko ko ume da podražava razne tipove ljudi, životinja i sl. Imitator je estradni izvođač koji svoju interpretaciju zasniva na kopiranju, podražavanju nekih drutih, obično poznatih javnih ličnosti. U pozorištu glumci često koriste imitacije kao pomoćni element u svom stvaralaštvu, bilo kao interpolirani segment ili inspiraciju za kreaciju nekog lika.

(it. impostare; lat. imponere - nametnuti; nlat. impostus) Poz. - postavljanje glasa glumcima i pevačima. Način traženja, stvaranja i postavljanja muzičkog tona kod pevača.

(it. impostare - nametnuti, udariti) Posebnim vežbama postignuta tehnika upotrebe glasa koja glumcu i pevaču omogućuje korišćenje širokog raspona jačina, visina, boja...

(it. impresario) 1) Lice koje pronalazi i preporučuje talentovane, kvalitetne umetnike potencijalnim poslodavcima; 2) lice koje, u ime neke umetničke kuće, ugovara nastupe, i stara se o njihovom finansijskom uspehu (predstave, koncerte, priredbe i sl).

(lat. impressio - utisak, dojam) Dejstvo koje nešto (na primer umetničko delo) ima na nekoga (npr. Konzumenta - gledaoca, slušaoca...).

Dramsko delo koje teži da izazove posebnu atmosferu, osećanja i raspoloženja; malog je obima, sporog odvijanja radnje, sa mnogo pauza i dijalogu bližeg kolakvijalnom govoru. Akustički i vizuelni efekti doprinose upečatljivosti atmosfere. Pogodna za kamerno izvođenje (u malim pozorištima).

(lat. impressio) Pravac u umetnosti nastao u drugoj polovini XIX veka u Francuskoj; smatra da je zadatak umetnosti što čistije i vernije prikazivanje i reprodukovanje čulnih utisaka.

(lat. improvisatio) Delanje i činjenje bez prethodne pripreme. Poz. - slobodno izražavanje na sceni bez posebne pripreme i čvrstog koncepta. Osnova nekih pozorišnih vrsta, na primer komedije del arte. Nije preporučljiva u tradicionalnim predstavama, ali se danas dopušta u nekim komedijama, u kojima se glumci slobodno izražavaju u okviru zadatog rediteljskog koncepta i teksta. (Primer Radovan treći, Dušana Kovačevića, kultna predstava Ateljea 212 sa Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi). Mnoge alternativne predstave se i danas zasnivaju na improvizaciji. Dopuštena, često preporučljiva u toku pripreme predstave.

(lat. in medias res) U središtu stvari. Odmah preći na suštinu stvari, bez nekog posebnog uvoda.

(lat. incubatio) Proces razvoja i sazrevanja. Poz. - vreme koje prođe od javljanja prve ideje, do početka stvaralačkog rada na konkretnom delu. Period sazrevanja stvaralačke ideje.

(nem. Inszenierung, lat. in, scaena) Udešavanje pozorišnog komada za prikazivanje, postavljanje nekog dela na scenu. U pozorištu je to najčešće celokupna delatnost reditelja sa saradnicima iz kreativnog tima (dramaturg, scenograf, kostimograf, koreograf, kompozitor) na pripremi pozorišnog dela za prikazivanje.

(lat. inspiciens) Lice koje vrši nadzor. Stručno lice u pozorištu koje vodi proces prikazivanja predstave na sceni. Stara se da svi učesnici i elementi predstave budu spremni za početak predstave, a tokom izvođenja kordinira rad svih učesnika (izvođači, scenska tehnika, rasvetljivači, tonmajstori...) i vodi računa da tehnički kvalitet predstave bude onakav kakav je na premijeri ustanovljen. Stalni je član ansambla predstave od početka rada.

(kol.) Jedan od najznačajnijih dokumenata za pozorišnu predstavu. Priprema je ispicijent u toku proba i koristi je u toku realizacije predstave. Sadrži sve informa-cije bitne za odvijanje predstave (pozivi učesnicima, promene svetlosnih štimunga, audio efekti, mizanscen...)

(kol.) Komandna tabla koja se obično nalazi iza portala, a svakako sklonjena od gledalaca, sa koje inspicijent, po inspicijentskoj knjizi, vodi predstavu. Pult poseduje tonsku vezu sa tehničko operativnim realizatorima predstave (ton majstor, majstor svetla, dekorateri, pomoćni radnici i dr.), sa glumačkim salonom gde se nalaze izvođači pripravni za izlazak na scenu, svim prostorijama u kojima se odvija priprema učesnika za scenu (šminkernice, garderobe) i drugim de-lovima zgrade (liftovi, bife i sl.). Inspicijenski pult poseduje i video ekran, koji inspicijentu pomaže da kontroliše situaciju na sceni.

(lat. inspiratio - udisanje) Umetničko, stvaralačko nadahnuće. Vrlo važan element u stvaralačkom procesu, inicijacija za umetničko stvaralaštvo.

Pozorište čiji je osnivač neki državni organ (republika, regija, grad, lokalna samouprava). Osnivač ustanovljava koncept rada - repertoar, postavlja upravu i finasira ovu vrstu pozorišta. Nasuprot neinstitucionalnim pozorištima koja se samostalno osnivaju i finasiraju.

(lat. instrumentum) Naprava, sprava, pomoćno sredstvo za određenu delatnost, alat. Muzička sprava za stvaranje tonova i interpretaciju zvuka - muzike.

(lat, fr. Intendant - nadzornik, nastojnik, upravnik) Termin češće u upotrebi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (v. upravnik pozorišta).

(lat. inter - među, između; actio - radnja, dejstvo) Međudejstvo, međuzavisnost. Vrsta pozorišne predstave u kojoj gledaoci aktivno učestvuju u predstavi zajedno sa izvođačima. Ovakav način rada na stvaranju predstave, višestrukih interakcija uvodi pojam interaktivnog pozorišta. Najbolji primer je predstava - eksperiment trupe "Skvot teatar" iz Bruklina. Predstava - ritual tretira gledaoca kao učesnika, gledaoca kao izvođača, koji stvara u interakciji sa profesionalnim izvođačima.

Pozorište koje u svom stvaračkom opusu koristi mnoštvo različitih pozorišnih kultura. Formalno ovo je pozorišna teza koja prihvata pozorišne modele i tehnologije raznih kultura i transformiše ih u "domaći materijal". Sublimat različitosti istoka-zapada-tradicionalno-obredno-savremeno-istraživačko-plesno i sl.

(lat. interludere; nlat. interludium) Muz. - međuigra. Poz. - međučin, „umetak" u okviru pozorišne predstave. U dramskoj predstavi ima sve odlike čina, ali često akcentuje protok vremena, primer su Piskatorove režije.

(ital. intermezzo; lat. intermedium - međuigra) Kratka forma koja popunjava pauzu između činova u toku nekog scenskog događanja (muzički intemeco, baletski intermeco). Obično komični komad ili kratka komična opera. Radnja često nema veze sa glavnim komadom.

(lat. intermedius) Korišćenje elemenata više različitih vrsta medija prilikom stvaranja nekog dela (pozorište, film, video, laseri...). Vrlo se često koristi u savremenom pozorištu.

(lat. interpretatio) 1) Objašnjavanje, tumačenje (zakona, spisa, utovora) 2) prevođenje stranog pisca. Poz. predstavljanje, prikazivanje, tumačenje (uloga: gluma, pevanje, igra)

(nlat. interpretator) Izlagač, izvođač, tumač, prikazivač, objašnjavalac nekog dela. Interpretator je u pozorištu izvođač - tumač uloga na sceni (glumac, pevač, igrač i sl.).

(ital. intonatio) 1) U katoličkoj crkvi početne reči molitve koje izgovara sveštenik; 2) davanje tona; sviranje, pevanje; osnovni početni ton govora, pevanja, muziciranja. U širem smislu, može da se odnosi i na osnovni smisao, značaj i karakteristiku nekog dela.

Pozorište koje svoje stvaralaštvo bazira na sadejstvu - sublimiranju različitih pozorišnih formi i pozorišnim procesom stvara nova autohtona dela uz aktivno uključivanje gledaoca u pozorišnu radnju.

(fr. intrigue, ital. intrigo) Spletka, smutnja. Provokacija. Poz. - v. zaplet.

(fr. intrigue - spletka) Glumac specijalizovan za ulogu spletkara.

(lat. intueor- sagledam, opazim, nlat. intuitio) Neposredno stečeno znanje, a ne putem refleksije ili iskustva. Neposredno sagledavanje, opažanje. Intuicija je u umetnosti rezultat istovremenog radg mašte, osećanja i mišljenja. Naslućivanje, predosećanje, a to je i bitna osobina umetničkog dela čija se suština može samo naslutiti.

(lat. inventio - pronalaženje, izumevanje) Pronalazački dar. Sposobnost iznalaženja novih ideja, otkrivanja i stvaranja novog. Sposobnost pobuđivanja stvaralačkih fantazija i motiva. Dovitljivost, duhovitost. Vrlo je važna za umetničku kreativnost i stvaralaštvo.

(lat. irrationalis - nerazuman, nerazložan, protivan razumu, iznad razuma) Pojava koja ne podleže zakonima logike; često obeležje onoga što je izvan granica razumnog, a u sferi nesaznajnog, osećajnog. Ima udela u procesu umetničkog stvaranja, a još više u doživljavanju umetnosti.

(grč. eironeia; lat. ironia;) Diskretna poruga, koja se sastoji u kazivanju čije značenje je suprotno od onog što se zaista misli (kad se škrtici kaže da je rasipnik, namćoru da je veseljak, kukavici da je hrabar...). Ironija je prikriveni način podsmeha i poruge; često se koristi u komediji, a pogotovo u satiri.

Monolog koji sadrži stavove o nekoj pojavi i zbivanju; njime se analizira postupak iz druge lične perspektive Govor jednog lika u komadu u kojem on iznosi svoja intimna razmišljanja i emocije (samoanaliza, preispitivanje, samoosu-da, kajanje...).

Teatrološka disciplina koja raznovrsnim metodama nastoji da rekonstruiše i valorizuje minuli pozorišni život i analizirajući njegovo značenje u njegovom vremenu, te njegov uticaj na dalji razvoj pozorišta.

Dramska forma koja svoj sadržaj zasniva na istorijskim temama i ličnostima. U dramaturgiji je prisutna još od stare Grčke.

Poseban oblik istraživačke delatnosti u pozorištu kojom se na organizovan i sistematičan način organizuje istraživanje publike, kako 6i se sagledali njeni stavovi, mišljenje, sugestije, struktura i sl. Sem istraživačkih vrednosti, rezultati mogu da budu dobra sugestija i potokaz menadžmentu pozorišta u procesu planiranja.

Pripremanje i objavljivanje štampanih, video, digitalnih i drutih zapisa pozorišnih dela. Svako pozorište štampa plakate, programske knjižice i druge materijale informativnog i reklamnog karaktera. Izdavačke delatnosti koje deluju u okviru većih pozorišta često objavljuju i obimnija i zahtevnija izdanja vezana za pozorište: teatrografske, teatrološke, istorijske, teorijske i druge naučne studije i knjige, časopise, listove, monografije poznatih umetnika te kuće, dramske tekstove, i sl. Pored toga, izdaju se i različiti marketniški materijali: kalendari, posteri i plakati popularnih predstava i umetnika, razglednice, fotografije, različiti suveniri... U novije vreme pozorišta sve češće izdaju video zapise svojih predstava na različitim nosačima (VHS, CD, DVD...)

Proces i oblik delovanja (scenski izraz, muzički izraz, izraz mimikom i sl). Od umetnikove sposobnosti, načina i snage izraza zavisi njegovo dejstvo na publiku.

Jadan od osnovnih oblika umetničkog delanja i delovanja. Svaka umetnička grana ima svoj osnovni oblik izražavanja: gluma - govorom, balet - igrom, opera - pevanjem, dramatičar - pisanjem i sl.

Neko ko ostvaruje, izvršava, izvodi neku radnju. U pozorištu su to glumci, pevači, igrači.

Umetnička dela koja se javno izvode: drama, opera, balet, koncerti, perforamansi

Novčana nadoknada, nagrada za pojedini izvršeni posao koji je obavio izvođač. Definiše se posebnim izvođačkim ugovorom.

(kol.) Ugovor kojim se definišu odnosi između umetnika-izvođača i poslodavca prilikom angažovanja za izvođenje određenog dela, programa i sl. Ovim oblikom ugovaranja angažuju se izvođači najčešće samo za jednu manifestaciju (npr. angažovanje glumca za izvođenje određenog programa povodom obeležavanja nekog značajnog datuma, književne tribine i sl.)

(kol.) Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. Vođa timova produkcije predstave. Odgovoran da na osnovu utvrđenih planova stvori preduslove za što kvalitetniju realizaciju produkcije. On je pokretačka energija i vezivno tkivo u autorskom, tehničkom i producentskom timu pozorišnog projekta